1. На питања наших родитеља одговарала је Јасмина Маловић, мастер логопед, logopedski kabinet LOGOPRAXIS

СИДРО пита:  Дете узраста седам година има проблема са муцањем, али само када су ту непознате особе. Да ли је то проблем који решава логопед или психолог?

Када приметите код свог детета да муца, потребно је одмах затражити стручну помоћ, јер се ради о проблему комуникације који,уколико се на време не третира, може драстично да се искомпликује, до тога да се потпуно губи способност говора (са чиме сам се више пута сусретала). Сметње код особа које муцају се појачавају у присуству непознатих особа, приликом разговора телефоном, када је дете изложено јавним наступима, када треба да одговара пред одељењем (разредом) итд. Сметње се тада појачавају јер дете више размишља о томе како ће да изговори реченицу, него какву ће поруку да пошаље. Тако да, овај проблем који сте навели, уобичајен је за особе које муцају.

Код особа које муцају, говор се ставља под контролу коришћењем техника за превазилажење тог проблема. Да би се овладало техникама, деца би требал да вежбају са стручним лицем-логопедом, који је обучен за примену одређених техника. У логопедском кабинету Logopraxis спроводи се изворна метода Свесне синтезе развоја, у оквиру које се користи широки спектар техника у превазилажењеу муцања, због чега се сматра најпоузданијом и најтемељнијом методом која се користи на нашим просторима. Занимљиво је да је метода „Свесне синтезе развоја“ као и значајни резултати које је постигла у терапијама и лечењу муцања, подстакла научне институције САД да заједно са професором др.Цветком Брајовићем сачине пројекат студије коју је у договору са Заводом за међународну техничку и научну сарадњу Савезног извршног већа СФРЈ финансирала влада САД. Данас се ова метода успешно примењује у свим земљама бивше СФРЈ, али и у Енглеској и појединим државама САД.

Дакле, да разјаснимо, као дефектолог који је „надлежан“ за говорно-језичке проблеме, свакако је логопед онај коме се прво обраћате у овој ситуацији и који спроводи третмане муцања. Ова ситуације је малтене школски пример када се проблем муцања погоршава и бива знатно израженији у ситуацијама које те особа види стресном, али то не значи да се муцање јавља као производ стресне ситуације. У овој конкретној ситуацији стрес је само узрок погоршања проблема флуентности говора, који дете не успева да превазиђе.

Иначе, психолог понекад има своје место у подршци особама које муцају, укључују се у случају када логопед примети код детета одређене психосоматске реакције које захтевају укључивање и психолога као подршка третману.

Желела бих да напоменем, везано за актуелну ситуацију са пандемијом корона вируса, да проблем са муцањем може да се искомпликује током стресних и у периодима која муца може да осећа као стресне. Обзиром да је актуелна ситуација са пандемијом вируса Ковид 19 свакако једна од таквих, логопеди из Логопедског кабинета Logopraxis  су у сарадњи са логопедом Даринком Шостер из Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф.др Цветко Брајовић“, која важи за најеминентнијег стручњака из области муцања, формулисали Савете и упутства како би се олакшало особама које муцају током пандемије Ковид 19, управо са циљем да помогну особама које муцају да лакше превазиђу овак период.

2. На питања наших родитеља одговарала је Ђурђија Станковић, мастер логопед, logopedski kabinet LOGOPRAXIS

СИДРО ПИТА:  „Моја девојчица све разме, али не говори. Да ли треба да се забринем?

Разумевање говора веома је важан део говорно-језичког развоја сваког детета, јер претходи појави и развоју експресивног говора. То се дешава јер све оно што дете разуме, то јест све оно шти чини његов пасивни речник, прелази у активни речник и речи које дете користи да би комуницирало.

Тако да, уколико је разумевање добро, али говор изостаје, а дете је на узрасту на којем би требало да има развијен речник од одређеног броја речи и да те речи комбинује у реченице, то је свакако знак за родитеље да се обрате логопеду.

Правовремено јављање логопеду у том случају омогућава адекватну дијагностику и осмишљавање програма рада, па самим тим и бржи и бољи ефекат третмана. Што се дуже одлаже јављање логопеду, то ће кашњење бити веће, па ће детету , и уз интензивну логопедску стимулацију требати много више времена да стигне своје вршњаке.

Како у питању није наведен узраст детета, како бих конкретно одговорила, напоменућу да је битно да пратите говорно-језичке норме за узраст свог детета и уколико приметите одступања од норми, онда би требало да се што пре јавите логопеду на преглед. У сваком случају, ако дете не говори са две године, требало би потражите помоћ стручног лица.

3. На питања наших родитеља одговарала је Ђурђија Станковић, мастер логопед, logopedski kabinet LOGOPRAXIS

СИДРО пита:  Да ли је у реду да дете нема фазу гукања и да касније почне са целим речима?

Питање је одлично, јер вероватно полази од савесног родитеља који је од најмлађег узраста свог детета заинтересован за развој и праћење норми свог малишана.

Развој говора почиње још од рођења детета, са његовим првим криком, и како дете расте и сам развој говора поступно пролази кроз одређене фазе. Једна од њих је и фаза гукања која се јавља око 2.или 3.месеца и јако је битна. Током ове фазе дете се учи основним карактеристикама говора, у смислу да почиње да открива сугласнике и да их комбинује са вокалима.

Ова фаза је битна, јер представља основу на којој се заправо гради сам говор, пошто се из ове фазе прелази у фазу брбљања, а након тога дете, кроз даљи развој, продукује и друге речи.

Из тога се може закључити да је свака фаза подједнако битна,  и да ако било која фаза изостане, може имати за последицу кашњење у говорно-језичком развоју, а свако кашњење, поготову оно које није откривено и третирано на време, има теже последице. О фазама у развоју говора писала је и логопе Јасмина Маловић, у претходним одговорима на питања СИДРА.

Зато, ако дете већ са 5, 6 месеци није ушло у фазу гукања, када треба да настави већ фаза брбљања, требало би да се јавите логопеду ради прегледа и добијања савета ради правовременог започињања стимулације говора детета( најчешће кроз консултације за рад у кућним условима, а некада и кроз третмане).

4. На питања наших родитеља одговарала је Марија Пауновић Симић, мастер логопед и Марте Мео практичар, logopedski kabinet LOGOPRAXIS

СИДРО пита:  Педијатар каже да није необично да су дечаци лењи и да до треће године нема разлога за бригу када је говор у питању?

Најинтензивнији развој говора и језика код деце оба пола траје од друге године до пете године живота, те рећи да су дечаци „лењи“ и да треба сачекати три године за логопеда није нешто што је права информација за родитеље. Говорно језичке норме за децу не праве разлику у пожељном развоју говора код дечака и девојчица. Постоје истраживања која говоре да се код дечака чешће дешава да касне у говорно-језичком развоју, али то свакако не значи да треба касније да почну са стимулацијом говора.

Савремена логопедска пракса јасно указује да уколико дете (небитно да ли је мушког или женског пола) већ са две године не прати норме говорно-језичког развоја, неопходно је обратити се логопеду ради обављања контролног дијагностичког прегледа. Логопед тада процењује потребу за обављањем логопедских третмана, који се прилагођавају узрасној доби детета.

Битно је истаћи да када дете има две године и у „кашњењу“ је, није довољно дати само инструкције и вежбе за рад са родитељима, па на пар месеци вршити контролу, јер то не значи да ће родитељи, који нису обучени, нити професионалци, знати и на основу тих инструкција правилно да стимулишу своје дете, а свако одлагање почетка третмана значи и веће заостајање у говорно-језичком третману. Рад на почетном проговарању је тежак за терапеута, али врло значајан за дете. Те бисте као родитељи требали да инсистирате на његовом правовременом и интензивном спровођењу, без одлагања.

Доласком код логопеда тек од треће године губи се драгоцено време, а детету је све теже да ухвати корак са својим календарским узрастом, јер се и кашњење временом продубљује. Због тога, добро едукован педијатар, по питању говорно-језичког развоја, не би смео да даје такву врсту савета, нарочито без консултације са логопедом.

5. На питања наших родитеља одговарао је током акције ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА и Тим за ране интервенције из Крагујевца

СИДРО пита: Од чега кренути када посумњамо да нешто није у реду са развојем детета?

Најбоље је кренути од разговора са педијатром детета. Искрено разговарајте са педијатром о Вашим забринутостима за дете, и шта је оно што бисте желели да сазнате а тиче се развоја Вашег детета. Уколико има потребе, педијатар ће обавити оддређене процене, дати одређене савете и евентуално упутити на детаљнију процену.

СИДРО пита: Када се може рећи да се дете уредно развија, које параметре посматрамо?

Свако дете развија се својим, индивидуалним темпом развоја. Развој детета се односи на процес усвајања вештина и знања кроз који пролази свако дете. Та знања и вештине се достижу одређеним редоследом.

Постоје одређени знакови упозорења и то:

• Када дете и даље показује одређена понашања, а прошло је најмање 6 месеци након периода када би развојно требало да усвоји одређене вештине (нпр.једе само блендану/течну храну после друге године).
• Немогућност развијања одређене вештине (нпр.дете не хода са две године).
• Развој неприкладних, друштвено нефункционалних понашања (ударање главом о под/зид, грижење сопствене руке..)
• Поремећен развојни след ( нпр.напредно читање уз недовољно развијен говор).
• Моторичка асиметрија (нпр.у ходању, коришћење руку…).
• Развојна регресија (губитак неких способности/вештина, нпр.дете престаје да прича).

Уколико сматрате да Ваше дете испољава неки од ових знакова упозорења, требало би да се неизоставно обратите педијатру.

6. Акцији ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА придружила се и васпитач Наташа Зечевић Јовановић и одговорила на питања родитеља.

СИДРО пита: Шта највише олакшава период адаптације детета на вртић?

Период адаптације детета на вртић је изазов, како за дете, тако и за родитеље. Веома је важно да дете и породица немају (или барем у најмањој могућој мери) друге промене које могу утицати на функционисање детета и његово емоционално стање у периоду поласка у вртић: развод брака родитеља, рођење новог детета у породици, смрт члана породице, селидба итд. Дакле, стресно стање за дете и породицу може неповољно утицати на укључивање детета у колектив.

Осим тога, значајно је и само искуство детета- да ли се већ одвајало од родитеља, колико дуго, колико има социјалних контаката и слично.

Важно је да родитељи знају да својим начином прихватања промене утичу на сигурност, стабилност емоционалних реакција и самопоуздања детета – родитељи су модел понашања свом детету, те тако утичу и на стварање слике о свету који га окружује. Уколико родитељ показује да је несигуран, узнемирен- свакако ће се и та емоција осликати на дете. Оно што се препоручује јесте да се родитељи упознају са вртићем у који дете полази, са васпитачима, начином комуникације и функционисањем унутар самог вртића, важно је да буду отворени за сарадњу, да информишу васпитаче о свом детету.

Позитивне поруке детету (идемо код другара, играћемо се читавог дана), непостављање превише питања о вртићу( осим када то само искаже говором), јасним и кратким поздрављањем приликом предаје детета васпитачу и осмехом (видимо се врло брзо, уживај!), осмехом и загрљајем када се дође по дете утиче се на стварање позитивне слике о промени која се дешава. Краћи боравак неколико дана, уз постепено продужавање времена боравка уз договор са васпитачима омогућава да дете схвати шта се све догађа, прати рутине и увиђа шта се од њега очекује. Подстичите дете да  комуницира са децом и одраслима и пре самог доласка у вртић, а затим и у самом вртићу.

Не брините, деца воле вртић, своје другаре и васпитаче. Понекад се деси да адаптација буде уз бурне реакције и дуже траје, али све је то део одрастања, начин реаговања детета на новине. Зато је потребно причати детету шта је то вртић, каква се искуства стичу и зашто је важно имати другаре.

Препоручена литература: „Како примпремити дете за вртић“- Јованка Јовичић, издање Креативног центра.

СИДРО пита: Да ли се дечаци теже адаптирају на вртић?

Моје васпитачко искуство говори да нема повезаности између навикавања на вртић и  пола детета. Дешавало се да једнојајчани близанци имају потпуно различите реакције на одвајање од родитеља и да су периоди навикавања на нову средину различито трајали.

СИДРО пита: Када је оптималан период да се дете укључи у колектив?

Оптималан период за укључивање детета у колектив је индивидуалан, али је препорука стручњака да то буде око треће године.

7. У акцији ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА на питања родитеља одговарала је Јасмина Маловић, мастер логопед, испред логопедског кабинета Logopraxis.

СИДРО пита: Када је нормално да дете почне да говори?

Развој говора почиње већ од другог месеца када дете, поред плача, продукује гласове који нису још увек прави гласови нашег језика. Та фаза у развоју говора назива се гукање и траје до 4.месеца.

Већ око 6.месеца почиње фаза брбљања и тада дете удваја различите гласове, па тако добијамо прве „мамама“. „бабаба“, „дедеде“, „татата“, „папапа“ и слично. Многим родитељима то личи на праве речи, али то нису речи са значењем, већ се ради о игри детета са говорним органима, што је у том узрасту нормално и пожељно.

Прве речи са значењем (мама, тата, баба, деда…) јављају се око 12.месеца. Тек тада дете почиње да богати свој речник и усваја нове речи. Већ са 18 месеци почиње да користи фразу (повезује две речи) у краћој реченици („Дај воду“, „Идем спавам“).

Већ те прве фразе могу се сматрати дечјим првим говором, а затим би, према развојним нормама, морало да дође до значајнијег богаћења речника и фонда од око 300 речи са две године. Најважнија ствар коју треба родитељ да зна је да је развој говора сложен процес који се одвија по фазама. Фазе у развоју говора и језика се не могу прескакати. Тако да, уколико дете говорно-језички касни, логопед мора да започне стимулацију говора од оне фазе на којој је дете, јер је она основа за прелазак у наредну фазу.

Савремена логопедска пракса препоручује да је узраст од 2 пуне године време када родитељи треба да  преконтролишу говорно-језички развој свог детета и дођу на први преглед код логопеда, а уколико са 18 месеци нема првих елемената говора, онда би тај преглед требало да обаве и раније.

8. У акцији ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА на питања родитеља одговарала је Јасмина Маловић, мастер логопед, испред логопедског кабинета Logopraxis.

СИДРО пита: Ако дете не говори, да ли је то аутизам?

Ово је једна од честих заблуда, па оно што би требало прво рашчистити је да се дијагноза аутизма не поставља само на основу говорно-језичког статуса детета, односно одсуства говора, већ и на основу бројних других показатеља. Да би се поставила дијагноза аутизма, постоје бројни други елементи који се прате у неком дужем временском периоду и који указују на постојање тог первазивног поремећаја. Напоменућу само неке од њих: прати се понашање детета док је у контакту са другом децом, затим како успоставља, одржава и да ли продубљује контакт погледом, дете се посматра како осмишљава своју игру, дакле прати се целокупан социо-емоционални развој детета итд.

Дакле, то што дете не говори, може да буде знак који указује на могућност да је дете аутистично, али не мора нужно то да значи. У много већем броју случајева, нарочито узраста деце до треће, а ређе и до четврте године, то што дете не говори указује на развојну дисфазију, која свакако има бољу прогнозу по даљи говорно-језички развој детета. Разввојна дисфазија се најчешће дијагностификује од 18.месеца до 36.месеци, а у зависности од тога колико се рано открије, повећава се могућност да се превазиђе без каснијих последица, али су неопходни услови, пре свега правовремено прихватање проблема, а затим и истрајан и предан рад детета и његове породице са стручним лицем (логопедом).

Дакле, зато је веома важно знати да уколико дете не проговори на време, одмах треба да се јавите логопеду ради спровођења детаљног дијагностичког прегледа (пожељно је већ са дететових 18 месеци, а најкасније у узрасту од 24 месеца). Што се раније започне третман код логопеда, дете ће брже надокнадити пропуштено, док је код деце која напуне 3 године потребно дуже време стимулације и спорије се стижу норме за дететов узраст.

9. У акцији ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА на питања родитеља одговарала је Ђурђија Станковић, мастер логопед, испред логопедског кабинета Logopraxis.

СИДРО пита: Гледамо логопедске вежбе на Yotube-u, да ли је то довољно да дете научи глас Р?

Глас Р спада у групу гласова који се по развојним нормама последњи усвајају, а то указује на сложеност самог гласа. За разлику од других гласова, глас Р је специфичан по томе што је једини вибраторни глас. То значи да је за његову продукцију неопходна вибрација врха језика, коју дете често није способно да самостално изведе без претходног усмерења.

Гледање вежби онлајн може некада бити од користи, али када су у питању гласови које дете уопште не изговара, оне не могу заменити адекватно  позиционирање говорних органа и адекватну стимулацију коју логопед спроводи на третманима.

Поред тога, у току третмана логопед може користити и логопедске инструменте(логопедске сонде и логофон), инструменте који детету могу олакшати, али и убрзати добиајње вибрације потребне за изговор гласа Р.

У вези изговора гласа Р желела бих да родитељима укажем и на заблуде које често виђамо у пракси. Једна од заблуда родитеља односи се на мишљење да би дете требало да изговара глас Р на млађем узрасту, па се так озабрину ако дете са 2 или 3 године нема овај глас. Иако није ништа необично да се овај глас код детета јави и док је млађе, према изговорним нормама појава овог гласа се очекује између 4.и 5.године, а одсуство или неправилан изговор гласа Р се толерише и на узрасту од 5,5 година.

Такође, неретко смо се у пракси сретали са ситуацијом у којој су некада родитељи из жеље да помогну детету то радили нестручно и тако доводили до погрешног позиционирања говорни апарата, па се дешавало да изазову тзв.грлени изговор гласа Р. Такав изговор није адекватан и  често за корекцију захтева много више времена него само добијање овог гласа када се то од почетка ради уз помоћ логопеда.

10. У акцији ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА на питања родитеља одговарала је Марија Пауновић Симић, мастер логопед и Марте Мео практичар, испред логопедског кабинета Logopraxis.

СИДРО пита: Да ли ћу стимулисати говор детета ако му пуштам песмице на српском језику?

Говорно-језички развој се може стимулисати пуштањем дечијих песмица на матерњем језику, али се саветује без екранизације (тв-а, телефона, компјутера…)

Дечије песмице од најранијег периода припремају дечије уши , глас и мозак за развој говора. Такође, музика подстиче развој социјалних вештина, развија чула вида, слуха, концентарцију и меморију. Ако уз певање укључимо и играње, деца ће развијати свест о свом телу, фину и грубу моторику. Певање и играње допуните покретима руку којим објашњавате појмове из песмица, уз изражене покрете усана које прате одређену реч. Овакав начин стимулисања је забаван за децу и зато се потрудите да свакодневно певате и пуштате музику својој деци.

Не заборавите да је непосредан контакт са дететом незаменљив начин стимулисања. Дељење дететових интересовања је најдрагоценије полазиште сваког учења. Ништа не може заменити живу реч, погле, осмех и додир у Вашој интеракцији са дететом.

11. У акцији ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА учествовала је и психолошкиња Јелена Марушић испред КОМПАСА ВАСПИТАЊА и програма СМИРЕНО И ДОСЛЕДНО ВАСПИТАЊЕ. Преносимо текст са њеног блога који је био одговор на питање једног од родитеља кога је занимало како остати доследан и поред умора и свакодневног живота пуног изазова.

Многи родитељи кажу да је бити доследан најтежи део у васпитању. И то је истина! Много је лакше поставити правило које ћемо прекршити када смо уморни или нам се жури.

Зашто је доследност кључ понашања вашег детета?

Када дете добије поруку да не мислите оно што говорите, оно што кажете почиње да губи свако значење.

Нико не може бити 100 посто доследан 100 посто времена, али шта се дешава када сте често недоследни? Врло брзо ће се понашање вашег детета погоршати – и као резултат тога бићете уморнији и измученији.

Како бити доследан у ситуацијама када дођете уморни с посла или имате неке бриге? Деца умеју да буду и упорна и редовно испитују наше границе и доследност…

1. Ако и попустите и прекршите правило, направите оквир да је то због одређеног разлога прекршено. На пример, када су деца болешљива умем да попустим па их ја нахраним само да би појели нешто због лекова.
2. Договор са партнером- Са свпјим супругом имам договор када препознамо да смо пред „пуцањем“-децу преузима други који је смиренији. Јако је важно да партнери имају једно друго за подршку и да се ослушкују, уколико је некоме потребан одмор, шетња, дружење …
3. У великом броју случајева деци објасним: „Данас сам јако уморна и значило би ми само мало да се одморим док се ви играте…“ Будите искрени са њима. Може вам се чинити да вас неће схватити, али вас онда изненаде разумевањем.
4. Ту су и дани када је детету потребно да проведе време у игри са вама, а није вам баш до игре. Избегли бисте да им дајете телефон. Тада можете предложити неке игре које су мирније или за вас мање напорне. На пример, можете се играти фризера (ви сте, наравно, клијент), доктора, можете бити беба и да брину о вама, или сте у ресторану, или можда нека друштвена игра.
5. У акцији ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА на питања родитеља одговарао је Тим за ране интервенције из Крагујевца.

СИДРО пита: Шта значи термин РАНА ИНТЕРВЕНЦИЈА?

Ране интервенције су међуресорне, трансдисциплинарне и интегрисане услуге  и мере којима се пружа подршка развоју деце млађег узраста са развојним одступањима, сметњама, нетипичним понашањем, социјалним и емоционалним тешкоћама и њиховим породицама, или код које постоји велика вероватноћа да ће се јавити одступање пре поласка у школу услед потхрањености, хроничне болести или других биолошких или срединских фактора. Услуге ране интервенције су намењене деци од рођења до три године старости, а могу се пружати и деци до 6 година старости, тј.до дана поласка у школу.

Основна намена услуга у оквиру ране интервенције је:

• Да се што раније препознају сва деца са развојним одступањима и сметњама, као и деца код које је вероватно да ће се јавити одступања, како би им се помогло да остваре свој потенцијал и пружила подршка очувању породице и квалитета живота.
• Да се повећа смислено учешће детета у животу породице и заједнице кроз развој функционалних вештина, смаосталности, односа с другима у непосредном и ширем окружењу.
• Да се секундарне сметње у развоју спрече и сведу на најмању меру.
• Да се поспешују позитивне могућности за учење и постави основа за инклузивно образовање и целоживотно учење.
• Да се обезбеди остваривање права детета у складу са домаћим и међународним правом.ж
• Да се смање постојећи и будући друштвени трошкови образовања и социјалне подршке.

Рану интервенцију пружа трансдисциплинарни, међуресорни Тим за рану интервенцију кога чине професионалци три система (здравља, предшколског васпитања и образовања и социјалне заштите). Подршку породици Тим за ране интервенције пружа кроз кућне посете које спроводи примарни пружалац услуге и кроу подршку васпитачима/медицинским сестрама, када је дете укључено у предшколско васпитање и образовање.

Активности ране интервенције су уграђене у свакодневни живот детета и породице да би на природан начин подржавале развој функционалних вештина. Родитељи и пружаоци услуге заједно одређују какве вештине желе да њихово дете развија, у различитим периодима дана и различитим контекстима, као што су време за оброк, играње, купање и други. Родитељи и пружаоци услуга се заједно укључују у начажење решења и најделотворнијих стратегија за дете и породицу. Тај процес је динамичан и индивидуализован да би се уважиле склоности, интересовања,стилови учења, језик и напредак и на основу којих се уводе промене. Процес карактерише континуирано праћење, процена и евалуација, 12 месеци, да би се свеобухватније утврдио напредак детета и породице у односу на циљеве, постојеће снаге и потребе и промене у индивидуализованом плану. Како је ова услуга још увек у фази пилот пројекта, за сада је ограничено пружање услуга на 12 породица у Крагујевцу. Након опсежне евалуације, разматраће се даљи кораци и доступност услуга свим породицама којима је потребно да се укључе у систем раних интервенција.

13. У акцији ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА на питања родитеља одговарала је Ката Јокић, соматопед и председница Удружења „Ваш соматопед“.

СИДРО пита: Код ког стручњака најпре водим дете које не говори?

Процедура у здравственом систему јесте да се дете води код изабраног педијатра. Педијатар дете шаље у развојно саветовалиште.

У развојном саветовалишту након опсервације педиајтра, психолога, логопеда у зависности од потребе дете се упућује код ОРЛ специјалисте за проверу слуха, код неуролога и дечијег психијатра.

На основу успостављене тренутне-почетне дијагнозе неуролога и дечјег психијатра предлажу се даља испитивања и укључивање потребних стручњака. Дете се најчешће упућује на третмане соматопеда и логопеда.

Некада је потребно да се са даљим испитивањима настави на Институту за ментално здравље у Палмотићевој или Заводу за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију др „Цветко Брајовић“ у Београду.

Понекад је потребно да соматопед ради најмање два до три месеца са дететом и припреми га за рад са логопедом.

Уколико соматопед процени на основу на основу своје процене и претходног рада са дететом да је потребно, родитељима препоручује да се дете укључи у дефектолошке третмане – третмане олигофренолога или реедукатора психомоторике.

СИДРО пита: Да ли су соматопед и олигофренолог исто?

Дефектолог је логопед, исто као и олигофренолог, соматопед, сурдолог, тифлолог и специјални педагог. Све су ово профили-смерови на нашем факултету, подељени према развојним потешкоћама деце.

Олигофренолог је дефектолог-стручњак обучен за рад са децом која имају тешкоће у менталном развоју-интелектуалном ометеношћу, децом из аутистичног спектра и децом са синдромима. Посао олигофренолога јесте да помогне детету да ублажи или превазиђе одређени проблем.

Олигофренолози раде у школама за основно и средње образовање као и учитељи и наставници. Могу да раде у вртићима као стручни сарадници или васпитачи у развојној групи.

Соматопед је дефектолог обучен за рад са децом која имају моторичке сметње и вишеструку ометеност –сензомоторичке сметње (деца са церебралном парализом, ретким синдромима), децом из аутистичног спектар, децом код које касни развој говора-развојна дисфазија, са децом код које је слабо развијена фина моторика, деца са поремећајем пажње, такође и код деце са специфичним мешовитим развојним поремећајем код којих су често удружене две сметње.

Соматопед  може да ради у болници као здравствени сарадник, али и у школи и вртићу као учитељ и васпитач деце са моторичким поремећајима и хроничним болестима.

И соматопед и олигофренолог су дефектолози. Они раде индивидуалне третмане са децом. Најчешће као основни метод користе реедукацију психомоторике-терапију покретом. У зависности од присутне сметње у развоју детета, опредељују се за раазличите методе које користе у свом раду.